Svi vole Rtanj. Ima nešto mistično u sebi koje se ne da otkriti. Sve popularniji, što zbog vanzemaljaca koji "sleću", što zbog magnetnih polja i prirode, budi u nama pozitivnu energiju i upornost, mameći nas da ga osvojimo.
Tradicionalna akcija Zimskog - Božićnog uspona na Rtanj izmamila je oko 1200 planinara i ljubitelja prirode iz cele Srbije i regiona da krenu put Šiljka.
Južna, duža, ali malo blaža strana ili severna, kraća ali zahtevnija strana, pa ko kako odluči. Obe staze, na svoj način divne.
Odlučila sam se da po drugi put idem severnom stranom. Šuma, kao u jesen, ogoljenih grana i lišća na stazi (zahvaljujući kome sam izgledala veoma smotano), klizanje, pa još klizanja, malo snega, mnogo dobrog raspoloženja.
Pred sam greben napravili smo pauzu, skupljajući snagu da nastavimo dalje, do vrha. Pitala sam se šta nas čeka. Vetar je krenuo da duva jače, stavljajući nam do znanja da je greben tu, veoma blizu. Očekivala sam svašta; da će biti mnogo jakog vetra, da će za sekundu stići mećava ili pak da će nam se pridružiti neki oblak koji će nas pratiti do vrha i lišiti nas fascinantnog pogleda i dati svoj maksimum da nam oteža uspon.
Međutim, čekalo nas je veoma lepo iznenađenje. Uz greben je duvao vetar, ali se sažalio na nas, pa nije bio toliko jak. Bilo mi je čak i vručina da sam skinula šal i nastavila bez njega. Oblaci koje smo videli u daljini bili su kao iz bajke dajući nam svu svoju lepotu i veličanstvenost.
Na kraju smo se svi zajedno sreli na vrhu. Ekipa sa severne i ekipa sa južne strane, svako sa svojim utiscima i osmesima na licu, još jednom se uverivši da Rtanj nije laka planina za osvajanje, čak i kad nema snega. Ponosni na sebe, ostali smo na vrhu nekih 20-ak minuta, i krenuli južnom stranom, ka naselju Rtanj, gde nas je čekao autobus.
Srećni, gazili smo južnu stranu, koja nas je ugostila klizavim blatom. Spuštali smo se pažljivo, razmišljajući o svakom koraku.
Na stazi nas je čekao rtanjski čaj i grejana rakija. Odmorili smo i popili čaj. Veoma mi je prijao. Pun pogodak!
Osvežena i okrepljena, nastavila sam dalje, sa odličnom ekipom.
U naselju Rtanj smo bili u 17h. Pogled na planinu sa naselja Rtanj pokazivao je svetla planinara koji su se i dalje spuštali.
Više vam ništa neću reći, jer definitvno treba doživeti avanturu Božićnog uspona.
Probajte, nećete se pokajati.
Hvala ogranizatoru OPSD "Dragan Radosavljević" na svemu.
