U čast Sandrinog 10.og rođendana, jubilarna akcija In honor of my donor
Puno ljudi, puno emocija, tako bih opisala jučerašnju akciju koja je osmišljena u čast njenog donora pluća (i svih ostalih donora), zahvaljujući kojem Sandra ima drugi život. Akcija sa jakom poukom i jakom porukom značaja zaveštanja organa. Divno osmišljena akcija na koju se svake godine odazove veliki broj ljudi.
Polazak iz Bučja, podno Tupižnice, sela sa divnim meštanima, prelepim seoskim kućicama i divnom prirodom. Pauzu smo na pravili kod seokse crkve, gde smo natočili vodu i uživali u crkvi i njenoj porti.
Uređena staza, sa divnom šumom kao iz bajke, pogledom na Rtanj, mamio nas je da napravimo bezbroj slika. Uživali smo u svakom koraku, smejali se, šalili.
Dolazak na greben imao je drugačiju čar. Pogled je pucao u daljinu, a mi smo morali da vodimo računa o svakom koraku. Stajali smo često ne bi li uživali u momentu i vetru koji je prijatno duvao i terao nas je da se osetimo kao da smo u drugoj dimenziji.
Korak po korak, i eto nas kod čuvene pečurke, na 1160 mnv.
Ljudi su se polako okupljali, svako je našao svoje mesto i pod vedrim nebom uživao u onome što nam priroda pruža. Posluženje, kao velikog sladokusca, me je veoma obradovalo. Na vrhu su služili oblande, medenjake i vanilice. Divan znak pažnje naših dobrih domaćina.
Silazak pored repetitora, kamenjara, šume, sipara, bilo je svega, ali jednolično i dosadno nije bilo sigurno. Zanimljiv silazak, gde je koncentracija bila neophodna za svaki korak.
Tupižnica je divna planina sa prelepim predelima, nepredvidiva, fascinantna. Moj prvi uspon iz pravca Bučja i definitivno se neću tu zaustaviti.
Na kraju akcije posluženje, preukusan pasulj i torta.
Bilo je još događaja, predavanja, paljenja logorske vatre, te događaje nisam propratila, ali sve u svemu, akcija za pamćenje, puna pozitivne energije.
