Dugo sam okolišala i terala sebe da uopšte krenem put Suve planine. Čula sam razne priče, kako je naporno, teško, kako taman misliš da si na vrhu, ipak ne... Ima tu i istine. Uprkos svemu, skupila sam hrabrost i krenula.
Trem sa svojih 1810 mnv predstavlja jedan od najviših vrhova Srbije. Nalazi se istočno od Niške banje, a završava se kod Babušnice. Predstavlja pravo blago Srbije u okviru kojeg je zastupljeno 1 261 biljna vrsta.
Vreme idealno za planinarenje, lepo i sunčano sa vetrom koji je bio i više nego prijatan. Psihički sam se pripremila jer nisam znala šta me očekuje.
Dočekala me je šuma sa veeeooomaa visokim drvećem, stazica kroz šumu koja nije zahtevna i hladna voda koja svakom ljubitelju prirode podari svoje plagodeti.
Izašli smo iz šume i napravili pauzu kod mesta "Devojački grob". Postoji mnogo legendi o poreklu imena ovog mesta, a jedna od njih govori i o tome, da je to mesto gde su u davna prošla vremena devojke iz Zaplanja gubile nevinost, i kao simbol kraja njihovog devičanstva ostade ime Devojački grob.
Sa ovog mesta puca pogled sa jedne strane na Sokolov kamen, sa druge strane na Trem. Predivno mesto koje fascinira svojom lepotom.
Ostavili smo iza nas Sokolov kamen i krenuli duž grebena, ka Tremu. Sa staze se vide prelepi predeli, stene i grebeni.
Stigli smo do mesta koje smo videli sa Devojačkog groba. Pomislila sam da je vrh tu blizu. Međutim, prevarila sam se. Imali smo još do vrha. Sve vreme je smo imali fenomenalan pogled, a iza nas je ponosno stajao Sokolov kamen i svojom lepotom nas je pozivao da ga istražimo. Prosto mi je bilo žao što ne mogu da hodam unazad.
Posmislila sam kako smo još malo na vrhu, međutim, opet sam se prevarila. Jedva sam čekala da se popnem na vrh, da doživim kompletnu energiju Trema i lepog osećaja osvojenog vrha. Do vrha sam se radovala cveću koje nije oskudevalo i koga je bilo na svakom koraku. Grickalo me je to kako je na vrhu Trema.
Dočekala sam i to. Posle 5 godina okolišanja i preskakanja, imali smo osvojen Trem pod nogama. Slatki umor i ponos se prožimao mojim telom, a osmesi su svima krasili lica. Vidno zadovoljni i prepuni utisaka, svaki sekund smo iskoristili na najbolji mogući način, bogatili smo se slikama prirodnih lepota i uživali na Suncu.
Bilo mi je žao kada smo krenuli, jer sam se osećala kao da sam na nekoj drugoj planeti.
Krenuli smo, a sve vreme smo gledali na Sokolov kamen. Brzo smo sišli do devojačkog groba gde smo opet napravili pauzu.
Na brzinu smo prošli šumu i stigli do Bojaninih voda. Prepuna utisaka obećala sam sebi da ću opet otići na Trem, ali i na Sokolov kamen, Mosor, što da ne.
Još jedan ispunjen dan, dan za pamćenje i pun pozitive.
