Dugo sam se razmišljala da li uopšte da krenem, jer staza traži veliku kondiciju, penjačke sposobnosti i psihičku snagu. Ipak, rešila sam da posle 5 godina ponovo prođem tom stazom, sa strepnjom do poslednjeg momenta da li ću izdržati.
Iz sela Lukovo smo krenuli oko 7:30. Vreme je bilo oblačno, vetrovito, ali ništa zabrinjavajuće. Brzo smo ušli u šumu i kroz šumu smo imali konstantan uspon.
Dugo je trajao put kroz šumu. Vetar je koliko - toliko ublažilo drveće koje se još uvek ne može oporaviti od mraza koji ga je uništio. Posledice se još uvek vide.
Stena koja nas je čekala da je ispenjemo mamila me je i jedva sam čekala da je opet prođem. Ko je hteo mogao je da ide zaobilaznim putem, ali ja sam htela da budem "alpinista".Bilo je poprilično lako, malo me omela gužva, ali prešla sam je očas posla.
Uživali smo u bojama jeseni. Jesen je najlepše godišnje doba u prirodi, šuma je raznobojna, a vidikovci nas fascinirali, kao i šarenilo koje je bilo svuda oko nas.
Korak po korak, doši smo i do druge stene, čini mi se malo teže za penjanje od prethodne. Skupila sam hrabrost i koncentraciju i uspela, bez po muke.
Odmah nakon toga smo seli da odmorimo, svi kolektivno. Sa mesta gde smo odmarali videli smo Bovansko jezero, Vrmdzansko jezero i Sokobanju. Staza do sada je bila zahtevna, ali još uvek nismo stigli. Preostao je još greben, tj.cela njegova dužina.
Posle odmora krenuli smo duž grebena. Vetar je duvao veoma jako, dosta nas je sputavao i pokušavao da nas obori (čak i sa rancima na leđima). Bile su neophodne kape, vindjakne, polari, jer, usprkos Suncu, vetar je bio jači.
Sve vreme je vrh bio ispred nas, nazirala se ruševina crkve. Prkosili smo vetru, trudili se da ne izgubimo na visini. Morali smo striktno da gledamo ispred sebe, ne bi li povredili nogu ili pali. Teren je nezgodan, kamenit, dovoljan je trenutak nepažnje i eto nezgode.
Trebalo nam je 7 sati da se popnemo do vrha. Umorna, ali ponosna, jer sam nadmašila svoje fizičke i prvenstveno, psihičke sposobnosti.
Pamtiću ovu akciju po jakom vetru, dobroj atmosferi, super druženju i proveri psihofizičke kondicije.
Hvala svima, posebno Andrijani Nikolić na podršci i strpljenu :), hvala PK "Šiljak" Boljevac na odličnoj organizaciji i svim ljudima koji su bili na stazi.
