Uvek je interesantno uputiti se u nepoznato. Još ako je u pitanju planina, avantura je zagarantovana. Ova ekspedicija nije bila baš toliko skoro, ali impresije ostaju.
Pošli smo put Glogovačkog vrha iz pravca Lenovca. To je bio veliki zalogaj, obzirom da nismo poneli šatore da prespavamo gde nas uhvati mrak.
Kao što sam rekla, imali smo cilj najviši vrh Tupižnice, ali više od toga, želeli smo da istražimo planinu, ogromnu, potcenjenu planinu.
Išli smo putevima i stazma, pravili mačetama putanje, mozgali gde bi sledeći korak. Šokirali smo se kada smo videli na kojim visinama ljudi seku drva (na žalost, tih slika nemam). Gledali smo odakle bi mogli da dođu, ali nismo uspeli da vidimo nikakvu stazu niti put.
Impresionirala nas je arhitektura kuća koje su na pojati, daleko od sela, priroda koja oduzima dah i sa kojom moramo pristupiti sa velikim poštovanjem.
Usput smo pili vodu direktno iz potoka, koja je bila dokazano pitka - u vodi su bili rakovi.
Ekspediciju smo nastavili i sutradan, međutim, morali smo se vratiti jer nas je uhvatio mrak, a teren nije bio nimalo lagan.
Sve u svemu jedna akcija za pamćenje. Nadam se da će nas sledeći put biti više, i da ćemo stići do cilja.
in Planinarenje
Sign in to leave a comment