Majka priroda definitivno nije štedela kada je darovala lepotu našoj zemlji. Jedan od primera je Vlaški do i kanjon Prlitske reke. Lokal patriote vole ovaj predeo, jer je pravi relax za dušu i telo, predeo koji nije previše zahtevan, nadomak grada je, a ko god dođe u Zaječar, ne sme propustiti ovaj živopisan raj.
Odvojili smo jedno prepodne i rešili da prošetamo dobro poznatim stazama, da napunimo baterije, upijemo zrake Sunca i pozitivnu energiju.
Došli smo autom do nekog od zaseoka sela Prlita i uputili smo se ka kanjonu. Malo smo lutali (naš bag orjentacije), ali smo ga na kraju našli. Nije bilo vode u kanjonu, ali bilo je đubreta, prava slika našeg društva.
Kanjon je fascinantan i zaista ga treba obići. Preskakali smo stene, gledali prema gore i divili se izuzetnoj slici, kako jedna reka, na prvi pogled malena, može napraviti tako nešto izuzetno. Išli smo dok god smo mogli, sve do jedne stene, koja se ponosito našla ispred nas. Bilo je klizavo da bi smo je preskakali, nismo imali adekvatnu opremi, te nismo smeli da rizikujemo na dalje.
Tragači za zlatom su ovaj predeo prekopali, uzduž i popreko. Rupe su na svakom koraku. Izuzev toga, ima puno pećina, u nekima se može ući, a neke su baš uske da bi se čovek mogao provući.
Tu su crkvica i krst koji su sagradili meštani Zaječara - nama znani, hvala im puno na tome. Krst je na vidikovcu sa kojeg se vide planine Stol, Deli Jovan, Rtanj, Veliki i Mali krš i Malinik. Sa vidikovca se vidi i deo sela Grljan i pojedini delovi Zaječara. Zaista je lepo. Pravi odmor za oči.
Sve u svemu akcija koju vredi doživeti. Krenuti i pustiti "mozak na otavu". Stazu mogu preći i mlađi i stariji. Svi su dobrodošli i svima će priroda darovati ono što samo ona može. Mir, tišinu, kako fizičku, tako i psihičku.
in Planinarenje
Sign in to leave a comment